" OGLEDALA mašte" - Aleksandar Dević nas poziva ka svom
imaginarnom, magičnom svetu nadrealističkog pogleda, gde stvara
jedinstvena platna koja nude sjajne interpretacije ljudskog stanja,
pokazujući svoju ogromnu uzbudljivu kreativnost i maštu, a time
otkriva slike koje su inspirisane podsvešću.
Amsterdam Whitney Gallery, Njujork - 2012.
PLAVETNILO NADREALNOG SVETA
Opus kojim se Aleksandar Dević u Noći muzeja 18. maja 2013.
godine predstavio svekolikoj subotičkoj javnosti na samostalnoj
izložbi u kafeu GRUNF, na najbolji način sledi onaj, tako
originalan i nezaobilazni „dalijevski“ nadrealizam, nudeći, dakako i
nešto novo. Svega tri izložene slike srednjih dimenzija, nastale
uljanim bojama na platnu, bile su dovoljne da otkrijemo akademski
obrazovanog autora sa beogradskog univerziteta, vrednog u svom
autohtonom iskazu, definisanog zanatskog poteza, očigledno
dovoljno zrelog da nam u nadrealnoj atmosferi ponudi zapravo
svakodnevni fluid života kojeg tako intimno osećamo. Motivi koje
ovaj stvaralac tako definisano rabi jesu zapravo isprepletana
realnost i nadrealnost u ritmu primetne i prirodne harmonije i
sklada, prateći isključivo svoju unutrašnju stranu bića, otkrivajući
dušu koja u svojoj neuhvatljivosti jave i sna, mašte i realnosti plete
mrežu refleksije života upravo onako kako je potom u sećanjima i
sami definišemo.
U traganju za esencijom slikovnog prizora neminovnost
koncentracije pomoćiće nam da, deo po deo razotkrivamo naslage
mnogih motiva, zapravo naslikanih priča, sliku u slici, biografski
složene koje nas neprimetno uvlače u dubinu Devićeve zamke
skrivene u slici. Prepoznaćemo na slikama likove i portrete, figure
u fragmentima, pejzaže dalekih i bliskih svetova, građevine
prošlosti očuvane i urušene i sve to neminovno okupano u
plavetnilu beskrajnog mora koje se neznano gde spaja sa
plavetnilom beskrajnog neba, oplemenjujući sliku na jedan uzvišen
način, stvarajući sa ponuđenim fragmentima neophodnu
ravnotežu, rekosmo ritam kojim se slika obogaćuje u svom
estetskom profilu. Sa slika Aleksandra Devića posmatra nas oko,
vidljivo ili sakriveno, pruža nam se ruka, usne zatvorene zbore,
noge prekrštene hodaju, a sve skupa lebdi u dalekoj nadrealnoj
neuhvatljivosti koja provocira. Uspeva umetnik osmišljenom
defragmentacijom da demistifikuje idealizovanost i konzumenta
natera da se suoči sa separatnim kalamburom života, počesto
oporim i nedefinisanim, inercijom prekrivenim, kako bi sastavio
sopstevni, jedino mogući mozaik od ponuđenog.
Daleki svetovi koje nam slikar nudi, namerno nas teraju da
podižući sopstvenu mentalnu kondiciju pronađemo ono ponajbolje
na platnu i to trajno u sećanje urežemo. Sigurno da je žena motiv
koji najčešće zaokuplja autora. On je neguje, umiva, čuva ali i voli,
ona je njegovo svetlo, ona se smeje i kada je ozbiljna, ona ga čeka i
kada joj doći neće, ona je apoteoza kojoj se Aleksandar Dević klanja
i veoma poštuje. Samo tri izložene slike u Subotici bile su sasvim
dovoljne da zainteresuju, koliko svekoliku, još više stručnu likovnu
javnost u iščekivanju znatno šireg i celovitijeg slikarevog opusa.
Odmeren i tih u izložbenim postavkama, ovaj niški slikar svojim
vrednim i originalnim delima ipak je stigao i do belosvestkih
galerijskih prostora, osvajajući ih na prečac, upravo kao što je tiho
i odmereno osvojio hiljade posetilaca u Noći muzeja na svojoj prvoj
samostalnoj postavci u Subotici.
Provokacija sasvim dovoljna, zrela i profesionalna da nas ostavi u
nadanju naredne Devićeve postavke.
Subotica, maj 2013.
Mile Tasić
A l e k s a n d a r D e v i ć
© 2014 by CREATIVE
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
